Stambeni krediti: američki talas poplavio zajmove

Povećane kamate za kredite u evrima, pa i za subvencionisane, a zajmovi indeksirani u „švajcarcima” ukinuti. – Mesečna rata za kredit odobren 21. aprila oko 340 evra,a za onaj nakon 20. oktobra 390 evra 
 
Taman kada je jedan od građana koji je rešio da dođe do stana predao brdo dokumentacije u banku i utanačio zajam od 55.000 evra u švajcarskim francima (jer je rata bila manja za oko 40 evra od one indeksirane u evrima) sanjani krov se „srušio”. Umesto da potpiše ugovor, bankari su ga pozvali da mu saopšte da su kredite u „švajcarcima” ukinuli i ponudili da „pređe” na evro, ali pod novim uslovima i većom ratom. To bi ga mesečno koštalo znatno više, a ceo zajam bi bio viši za oko 20.000 evra. Morao je da odustane od stana.

Vreme jeftinih kredita je definitivno prošlo. Talas američke hipotekarne krize preko Evrope doneo je i u Srbiju veće kamate. Građani koji su ušli u kreditni „zagrljaj” već plaćaju veće rate za otplatu, a drugi ih mogu očekivati. Oni koji su nameravali da uzmu dugoročne zajmove, poručuje i guverner Narodne banke Srbije, trebalo bi najpre dobro da razmisle da li da se upuste u takvu avanturu. Ili, da, ipak, sačekaju bolja vremena.

Poskupeli su i najpovoljniji stambeni krediti, oni koje dotira država. Banke su korigovale deo kamate koji zavisi od kretanja evropske stope – euribora, tako da su rate veće u proseku od pet do deset evra, zavisno od iznosa zajma. To važi za građane koji već otplaćuju zajmove, a za nove korisnike određene su nove, veće kamate, obračunate prema poslednjoj visini euribora. Na to je podignut deo marže koji određuje svaka banka posebno. Do kraja godine, država raspolaže sa 426 miliona dinara za subvencionisanje stambenih zajmova, koji se odobravaju u evrima. Do sada su ti zajmovi u nekoliko navrata obustavljani, pa su zato mnogi morali da pređu na skuplje komercijalne.

Građani koji sada uzimaju stambeni kredit uz dotaciju države bankama plaćaju tromesečni ili šestomesečni euribor plus 3,5 ili 3,6 odsto. Tako ukupna kamata po kojoj se otplaćuje ovaj najpovoljniji zajam iznosi od 8,71 do 8,9 odsto, a efektivna prelazi i devet odsto.

Kriza obara i cene nekretnina? 

Istovremeno, cene kvadrata u većim srpskim gradovima su i dalje veoma visoke, naročito uknjiženih i novih stanova. Mnogi stručnjaci smatraju da će finansijska kriza i ovde oboriti vrednost nekretnina. Ali, sa druge strane, do kredita će se sve teže dolaziti. Prvi dokaz je i obustavljanje hipotekarnih zajmova u „švajcarcima”, i poskupljenje onih u evrima. Tako da velike vajde neće biti za brojne podstanare, koji pokušavaju da se skuće na bilo koji način. Stanove će uskoro moći da kupe verovatno samo oni koji imaju dovoljno gotovine.

Većina banaka u Srbiji je obustavila stambene kredite vezane za švajcarski franak, a glavni razlog je finansijska kriza koja je suzila i poskupela izvore za zaduživanje u ovoj valuti, ali, uveravaju bankari, i zbog povećanog kamatnog rizika zaduživanja za klijente. EFG banka, KBC banka, Alfa banka i Privredna banka Beograd još odobravaju kredite u švajcarskim francima.

Kako kažu bankari, naša zemlja je okrenuta monetarnoj uniji zemalja u kojoj je valuta evro, a ne „švajcarac”. Za sada ima indicija da bi švajcarski franak mogao da jača u odnosu na evro, a to ne bi bilo dobro za klijente, jer bi plaćali skuplje rate. Svi građani koji imaju bilo kakav zajam u „švajcarcima” mogu da ga pretvore u evre, ali po novim kamatnim stopama. Bankari tvrde da nije bilo zajedničkog dogovora oko ukidanja kredita u švajcarskim francima.

Među bankama koje su obustavile izdavanje stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima su Rajfajzen, Banka Inteza, Hipo Alpe-Adrija i Unikredit banka.

Komercijalna banka planira da ukine kredite u švajcarskim francima zato što su isuviše rizični, najavila je predstavnica te banke Tanja Nedeljković. Komercijalna banka nema sopstvene izvore u švajcarskim francima i krediti indeksirani u toj valuti nose veliki rizik, jer se kretanje vrednosti te valute ne može predvideti.

Član Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke Mirko Španović rekao je da je ta grupa odlučila da obustavi odobravanje kredita u švajcarskim francima zato što su domaći izvori novca vezani za evro, pa je „najlogičnije da se krediti vežu za tu valutu”. Prema njegovim rečima, nije vreme za eksperimentisanje sa vezivanjem kredita za druge valute.

– Dalje odobravanje kredita nije moguće pod istim kamatama kao do sada. Buduća kreditna aktivnost banaka biće bazirana pre svega na domaćim izvorima. U ovom trenutku, devizna štednja i depoziti privrede su zasnovani uglavnom u evrima, tako da će buduće vezivanje kredita najverovatnije biti striktno vezano za evro. Zbog nastale situacije na međunarodnom finansijskom tržištu, obustavili smo stambene zajmove u „švajcarcima”, a za sada imamo odluku da ne menjamo maržu za ranije odobrene kredite u ovoj valuti.

Buduće promene kamata za pozajmice koje smo ranije odobrili isključivo će biti vezane za promene kamata na evropskom i svetskim finansijskim tržištima – kaže Španović.

Dobro za bankarski sektor

Narodna banka odavno upozorava da su ti krediti rizični. Guverner Radovan Jelašić pozdravio je najave banaka da ukidaju stambene kredite vezane za švajcarski franak, jer je to dobro sa stanovišta sigurnosti dužnika i stabilnosti bankarskog sektora. Jelašić je istakao da ne mora da znači da je kredit jeftiniji ukoliko su kamate niže, već treba uzeti u obzir i druge aspekte ugovora. Rizik je veliki u slučaju švajcarskih franaka jer bankarski sistem Srbije nije vezan za tu valutu, Srbija nema mogućnosti da utiče na odnos dinara i franka, a kretanje te valute se ne može predvideti, kazao je guverner Narodne banke Srbije.